Wednesday, August 23, 2017

23. FEP iz ugla majke troje dece


Sećam se 13. FEP-a koji se održavao negde oko mesec dana pre naše svadbe i na kojem smo moj muž i ja bili domaćini. I posle toga, svake godine redovno dolazili obogaćeni svake, otprilike, četvrte godine novim članom porodice, tada najmlađim Festivalcem. I tako posle deset godina evo nas na Festivalu sa troje dece! Ako ste se i vi pitali ko je ona plava mama i otkud joj snage da stalno dovodi decu na radionice i predstave, sada ćete dobiti odgovor!

Čini mi se da smo se među prvima prijavili za radionice. Želela sam da Lana (8 ipo godina) i Bogdan (4 ipo godine) budu zajedno na radionici dok ja budem trčkarala za Milošem (14 meseci). Zbog toga i zbog Lanine velike zainteresovanosti za crtanje, slikanje i glumu, odlučili smo se za radionicu „Kako spasiti drvo”. Oduševili su me voditelji radionice, kao i njihov genijalni sin! Bili su puni entuzijazma i divnih ideja i sve to su preneli na našu decu. Bogdan je takođe uživao u radionici, ali je u jednom trenutku primetio svoga druga Relju u radionici „Čudna šuma”, pa se pridružio i toj veseloj ekipi. Kada je počeo da imitira životinje, da uživa u igri, da privlači pažnju odraslih i kada je zainteresovao i ostalu decu da učestvuju u radu, ja sam shvatila da imam još jedno dete koje želi da bude dominatno u svemu. Nije me iznenadilo što je Lana bila narator u predstavi i što je vodila glavnu reč i bila najvrednija, kao što su i voditelji radionice sami istakli, jer ona je takva otkad se rodila, nego sam shvatila da je i Bogdan pobrao simpatije svih – od organizatora i glumaca, do dece i posetilaca! Uz pomoć svoje mlađe sestre uspevam da se odvojim na kratko od Miloša i posmatram Bogdana i uživam u njegovoj kreativnosti i duhovitosti. Toliko je bilo anegdota, ne znam da li ću se svih setiti, od one kada su igrali igru „Dan i noć”, pa kada je rekao da želi da neko ispadne, do one kada je na prezentaciji radionica glumio vuka, pa se opet vratio i skočio, i kada su svi mislili da je sada žaba, on im je veselo rekao: „Vuk sam, samo sam skočio na kozu!” Zatim su se svi učesnici predstavljali i kada je rekao: „Zdravo, ja sam Bogdan, imam 4 godine, i ja sam glumac!”, meni je opet srce bilo puno ljubavi i ponosa, a oči pune suza radosnica. Možda zvučim pristrasno, ali ovo pišem i kao mama i kao prosvetni radnik. Koliko je ovaj Festival oplemenio svu moju decu, a posebno moje srednje dete! Koliko je učinio da uvidim njihovu kreativnost, blistavost njihovog uma, i, što su mi divni voditelji radionice „Čudna šuma” rekli, njihovu posebnost koju moram da negujem. Jer, Lana je tog petka ustala u 4 ujutro, jer je mislila da će zakasniti na radionice, a Bogdan me je u subotu uveče posle gledanja cirkusa stalno opominjao da ga sutra podsetim da treba da bude vuk i zaspao čim smo se vratili kući. A vožnja autobusom u petak je bila priča za sebe! Kakav neverovatan doživljaj! Bogdan je, naravno, izlaženje ispred prodavnice iskoristio da mu se kupi igračka!


A sada opet da se vratim na aktivnosti na Festivalu. I dok su se moja deca sa drugarima razdragano igrala u parku između divnih predstava, mogla sam da primetim da mnogim roditeljima nije bilo jasno zašto Bogdan voli da se spušta niz tobogan koji prethodno pokrije peskom. Ali, zato je bilo i onih koji su mi rekli: „Što volim kada se dete tako lepo igra, pa se isprlja, e, onda znam da uživa!” A ja na to odgovorim da mu je to već druga preobuka.
I sada se verovatno pitate : „Gde je u svemu tome Miloš?” I on je tu, sve vreme Festivala, ništa nije propustio, pomagali su mi sestra i muž oko njega, koliko su im obaveze dozvoljavale, uz sestrin veseli komentar da smo uspele i kafu da popijemo uz Miloša, ali i da ne zna kako ja uspevam sa njima 24 časa da izdržim. Iskreno, to se i ja nekad pitam.


Ono što mi daje posebnu snagu da sačuvam njihovu neodoljivost i ispunim sve njihove zahtevne potrebe u toku dana je neopisiva ljubav koju jedni drugima pružamo i saznanje da sve što činim za njih meni nije i ne sme da bude teško, i da to zaista vredi. A ovaj Festival mi je pomogao da se u to još jednom uverim. Sada shvatam da sam ovaj tekst napisala u jednom dahu, kao što mi se čini da je Festival tako brzo prošao, a tako mnogo lepog doneo. I, setiću se sigurno još mnogo lepih stvari koje smo za vreme Festivala doživeli, a koje nisam prenela na ovaj papir. Ali, tu su njih troje da me rado na njih podsete. I što bi rekla Lana: „Živeo FEP!“


Za FEP-ov blog: Jasna Kapelan
Foto: Mila Pejić i Višnja Milić

Tuesday, August 22, 2017

DEČIJI ŽIRI: Utisci četvorogodišnje Dunje

Stigla je kući autobusom iz kog je veselo iskakutala i koji je sam za sebe bio doživljaj i rekla mi oduševljeno: "Mama, bili smo u šumi! Ali to nije obična šuma, to je čarobna šuma. Šuma je ustvari festival, ali ne baš cela šuma nego samo jedan deo. Tamo imaju i neki šatori. Ja kad sam to videla ja sam mislila da ćemo mi tamo prespavati. Ali ne, nisu to bili šatori za nas, to su šatori za one u plavim majcama, oni su sve to pripemili za nas". Na pitanje šta su tamo radili nastavlja sa utiscima sa radionice: "Prvo smo slušali neku priču a onda smo pravili papir. Slušaj kako se to radi: pocepali smo stare novine i potopili smo ih u neku vodu, mislim ne baš vodu ali nešto slično, nisam sigurna, i onda smo ih mazali nekom belom farbom i to se sada suši pa ćemo sutra kad dođemo da vidimo šta smo napravili". Rekoh joj kako je sve to lepo i kako mi zvuči zanimljivo i da jedva čekam da zajedno krenemo na predstave poslepodne na šta se ona naravno silno obradovala jer je shvatila da će ponovo posetiti festival i nastavila je svoju priču pitanjem: "A mama, a jesi li ti išla na festival kad si bila mala?", odgovorih joj da ne jer u mom gradu nije bilo festivala na šta će ona: "Eto vidiš, u mom gradu ga ima i to je baš lepo!". Dobro raspoloženje se produžilo i na poslepodne i veče kada je pogledala prve predstave i bila u prilici da kao član dečijeg žirija o predstava iznese svoje utiske. Pokazala mi je i blokčić i olovku koje je dobila za žiriranje i rekla mi je da je to namenjeno za velike da po tome pišu a njima malima je dato eto čisto kao da imaju neku uspomenu. A kako su oni mali ocenjivali upitala sam i rekla je da su oni govorili a veliki su to valjda zapisali. Tako smo završili prvi dan i prvi susret sa festivalom. Sutradan je bilo vreme da se nastavi uživanje dok FEP još traje. Otišle smo na radionicu na kojoj je sada bilo vreme da se vidi onaj beli papir od juče i da se sada iz one priče nacrtaju scene na taj napraljeni papir.  Pa onda igranje, skakanje, trčanje, jednom rečju uživanje u prirodi. Posle kraćeg odmora vratila se na FEP. Bilo je vreme da odgleda i ostatak takmičarskih predstava. Iako mala, uspela je da izdrži i usmeri pažnju na ono što gleda i što je za njene drugare i nju pripremljeno. Sve je lepo i veselo prošlo i bilo je vreme da se krene kući. Iako umorna bila je vidno lepo raspoložena. Rekoh joj da će još sutra trajati festival i da ćemo i sutra doći na šta je sa tugom odreagovala: "Samo još sutra! A zašto ne traje još koji dan duže?", ali se brzo sama utešila: "Pa dobro, šta sad, nema veze, sigurno će sledeće godine trajati duže!".


Za FEP-ov blog: Dunjina mama Jelena
Foto: Mila Pejić

Monday, August 21, 2017

RADIONICE: Kozmetika iz prirode - iz našeg ugla

Da se ne lažemo, sapuni nikada ne mogu biti 100% prirodni.

Kako i zašto?
Ovo su nam otkrile osnivačice “Freya handmade” kozmetike, Slađana Kekezović i Jovana Ilić, koje su održale radionicu „Kozmetika iz prirode“. 


Tajna je u tome što svaki sapun u sebi sadrži bazu, natrijum-hidroksid. Takođe, činjenica je da između baze i masti ili ulja dolazi do hemijske reakcije, odnosno sapunifikacije, kojom dobijamo proizvod nama poznat kao, jednostavno, sapun.
Drugi marketinški trik na koji su nas upozorile su prirodni sapuni sa dodacima poput kozjeg mleka, meda, prepeličjih jaja, koji navodno imaju dodatna lekovita svojstva. Zbog prethodno spomenutog natrijum-hidroksida nije moguće da dodate supstance zadrže svoja lekovita svojstva, već ih sve gube. Ostaje nam sapun sa potpuno istim svojstvima kao i kod onog „običnog“, koji uz to ima znatno kraći rok trajanja zbog kvarljivosti namirnica poput jaja i mleka.
Ipak nije sve tako sivo. Tokom radionice Slađana i Jovana pokazale su nam kako napraviti što prirodniji sapun i otkrile kako prlagoditi sastojke da krajnji proizvod odgovara vašem tipu kože.
Svi sastojci koji su vam potrebni su laki za nabaviti, a sam proces pravljenja nije komplikovan. 


Postoji nekoliko trikova koje morate znati pre nego što počnete sa izradom sopstvenog sapuna.
Pre svega veoma je bitno da koristite zaštitnu opremu: gumene rukavice, zaštitne naočare i masku za lice, jer prilikom pravljenja baze, odnosno spajanja natrijum-hidroksida i vode dolazi do burne reakcije i isparavanja. Takođe, u tom koraku veoma je bitno dodavati natrijum-hidroksid u vodu postepeno, a ne obrnuto.
Ostale korake izrade sapuna možete potražiti na internetu, ili zamoliti divne devojke iz "Freya handmade" kozmetike da održe još neku radionicu, jer iako je ovo bila prva radionica koju su vodile kažu da bi rado ponovile ovo iskustvo.
Ono što ću vam otkriti jeste recept za ‘bath bombs’, tj. šumeće kupke, koje smo takođe pravili na radionici.
Sve što vam je potrebno su:

      Soda bikarbona
Limuntus
Skrob
Maslinovo ulje
Eterično ulje po izboru
Boja/boje za hranu
Metalni kalup ( ili presečena ping-pong loptica)

Količinu određujete sami. Pravilo je da soda bikarbone bude duplo više nego limuntusa, a skroba isto koliko limuntusa (2:1:1), npr. 100g soda bikarbone, 50g limuntusa i 50g skroba. Precizno izmerite, a zatim pomešajte suve sastojke i dodajte jednu supenu kašiku maslinovog ulja na 100g ukupne smese ( 200g – 2 kašike). To zatim dobro sjedinite prstima, smesa na dodir treba da podseća na mokar pesak, i dodajte eterično ulje po želji. Ako želite da napravite šarenu kupku podelite dobijenu smesu u manje plastične posude i u svaku dodajte par kapi boje po želji. Za kraj vam je potreban metalni kalup namenjen za pravljenje kuglica ili ping-pong loptica presečena na pola. Polovine kalupa ili loptice napunite smesom u željenoj boji i dobro sabijte, obe polovine treba da budu prepunjene, a zatim te polovine stisnite jednu o drugu, što jače, kako biste dobili šumeću kupku u obliku loptice.

Ostavite kalup u frižider 10 minuta, kako bi se smesa stegula, potom lagano istresite iz kalupa i kupka je već spremna za upotrebu!


Da rezimiramo...
Postoji par začkoljica i na polju prirodne kozmetike, ali je prirodna kozmetika daleko bolja i bezbednija od bilo kog komercijalnog proizvoda na tržištu. Ako imate bilo kakvu sumnju ili pitanje Slađana i Jovana će vam ih rado odgonetnuti, a ako još niste probali proizvode prirodne kozmetike mi ih vam toplo preporučujemo.

Usudite se da isprobate recept za šumeće kupke i prepustite se užitku koji pružaju iste.


Za FEP-ov blog: Lea Bodor
Foto: Mila Pejić

Sunday, August 20, 2017

PROGLAŠENI POBEDNICI 23. FEP-a

23. FEP svečano je zatvoren predstavljanjem radioničarskog stvaralaštva, nakon čega je usledilo proglašenje ovogodišnjih pobednika. Nagrada publike pripala je predstavi „Vilinska zavrzlama“ u izvođenju Happy theatre-a iz Beograda, sa ocenom 4.89, dok je dečiji žiri svoj glas dao predstavi „Mašta i Mim“ Pozorišnog studija „Nada“ iz Rume.


Stručni žiri, u sastavu: Nataša Radulović, rediteljka, Smiljana Marinković, glumica, Alisa Debelić, rediteljka i Nemanja Bakić, glumac, jednoglasno je proglasio predstavu „Mašta i Mim“ Pozorišnog studija „Nada“ iz Rume pobedničkom predstavom 23. FEP-a.


Obrazloženje stručnog žirija:

„Cilj Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade jeste stvaranje i odgajanje pozorišne publike. Sam moto ovogodišnjeg FEP-a „Mojim velikim zatvorenim očima“ osvrće se na jedan od najvažnijih ciljeva pozorišta – podsticanje mašte. 
Jednostavnost u pozorišnom izrazu, precizna i nepretenciozna glumačka igra i stilski odabir zajedno čine koherentnu celinu koja ostavlja najviše prostora deci da aktivno učestvuju i maštaju. Bez ijedne izgovorene reči, jednim paravanom, glumci su stvorili autentičnu pozorišnu atmosferu i time dokazali da pozorište može da nastane i opstane u svim uslovima.
Jednoglasnom odlukom, žiri 23. Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade nagradu za najbolju predstavu dodeljuje Pozorišnom studiju „Nada“ iz Rume, za predstavu „Mašta i Mim“.“



Foto: Mila Pejić

Saturday, August 19, 2017

TRI PITANJA za Smiljanu Marinković, članicu FEP-ovog žirija


Kao neko ko je deo FEP-a od malih nogu, da li imaš neka posebna očekivanja?

Da opstane.

Koji je tvoj glavni kriterijum za ocenjivanje predstava?

Duša.

Šta ti vidiš svojim velikim zatvorenim očima?

Krila.

Friday, August 18, 2017

PREDSTAVE: "Bo Bo i Zu, prvi dan u vrtiću" i "Lara u svijetu životinja" - iz našeg ugla

Nakon što su mališani i oni malo stariji razmrdali prste i vijuge kroz edukativno-kreativne radionice došlo je vreme da se odmorimo i prepustimo magiji koja se krije iza zavesa.


Pre nego što smo pogledali prvu predstavu u okviru takmičarskog programa “Bo-Bo i Zu, prvi dan u vrtiću”, autora Belma Lizde Kurt, deo dečijeg žirija nas je podsetio na najvažnije pravilo ponašanja tokom predstave. Kako kažu Ana, Tara i Nina, nikako ne smemo da pričamo dok traje predstava, jer “oni su došli ovde da nam pokažu kako glume, a ako pričamo ne možemo da čujemo šta oni govore”.
Dečiji žiri je ostao na nivou zadatka i posle odgledane predstave i nisu hteli da nam otkriju svoje mišljenje o predstavi, jer takmičenje je tek počelo. Kratko su nam preneli o čemu je predstava – mali dečak i mala devojčica treba da idu u vrtić.



Druga predstava u okviru takmičarskog programa koju smo imali prilike danas da pogledamo jeste “Lara u svijetu životinja”, autora Hrvoja Zalara. 
Sofija, divna devojčica iz publike, predstavu je doživela ovako: “Predstava je bila o devojčici koja je otišla u šumu i nije je volela, onda se upoznala sa životinjama i zavolela je šumu”. Sofija kaže da voli šumu i životinje i da joj se predstava “jako jako jako jako dopala” i probudila želju u njoj da za ljubimca ima i mace i kuce i vukove i medvede…


Ako vas interesuju ostali detalji o predstavama, jednostavno, trebali ste da budete tu. Srećom, tu je ceo sutrašnji dan ispunjen podjednako zanimljivim radionicama i predstavama, mogućnost za vas I vaše mališane da ispunite sebi dan novim pričama.

Kako su stručni žiri, dečiji žiri i publika doživeli ove i predstojeće predstave, kako su im se dopale i koja će se istaći kao najbolja, saznaćemo za koji dan. Da biste dali svoj glas pozivamo vas na čardu “Florida”, a u slučaju da ste sprečeni da nam se pridružite, pratite naš sajt i facebook stranicu.


Trenutno gledamo predstavu za malo starije “Ručni rad”, do sutrašnjeg viđenja, pozdrav!



Za FEP-ov blog: Lea Bodor
Foto: Mila Pejić

RADIONICE: Joga za decu - iz našeg ugla

Prvi dan festival počeo je uz razne radionice kreativnog i edukativnog karaktera. Deca su uživala u Čudnoj šumi, učila kako da koriste svoje telo kao instrument, pravili su i 3D igračke, a naša volonterka Lea odlučila je da poseti radionicu joga za decu.






Radionicu su vodile Ana Vrbaški i Danijela Atlija, joga instruktokre, kojima je ovo bio prvi put da vode čas joge za decu. Deca su vidno uživala, pratila svaki pokret i dodavala po koji svoj.
Nakon časa Ana i Danijela su Lei otkrile još nekoliko detalja...





Iako im je ovo bio prvi put da vode čas joge za decu kažu da je mnogo zabavnije raditi sa njima i planiraju od septembra da nastave da vode časove namenjene isključivo deci. Spontane reakcije dece su bile neizbežne, Ana i Danijela su ih vodile na „putovanje kroz Afriku“ a deca su znatiželjno zapitkivala, komentarisala i pažljivo slušala, gledala i ponavljala pokrete. Radionica je bila namenja deci uzrasta od 7 do 13 godina, kao i roditeljima, ali sam primetila da ni mladji nisu mogli da odole pa su se i oni pridružili jutarnjem času joge.

Današnje putovanje u Afriku je bilo popunjeno, a sutra ako poranite možete zauzeti svoje mesto i poći sa nama na novo putovanje.



Za FEP-ov blog: Lea Bodor
Foto: Mila Pejić

23. FEP iz ugla majke troje dece

Sećam se 13. FEP-a koji se održavao negde oko mesec dana pre naše svadbe i na kojem smo moj muž i ja bili domaćini. I posle toga, svake ...