1. Kako si došao na ideju da
se prijaviš za volontiranje na Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade, i
koje godine je to bilo?
Hm, beše to 2013. godina... Nakon
završenog fakulteta i tokom traganja za poslom, drug mi je rekao da već neko
vreme volontira na festivalu koji sam godinama unazad posećivao pa mi je predložio
da se oprobam kao volonter. Pre FEP-a sam volontirao na par mesta, i svaki put
mi je bilo super pa sam mislio da je ovo jedna dobra ideja.
Drug mi je javio kad, šta i kako, pa sam
otišao na sastanak i prijavio se za tehničara sa ciljem da doprinesem festivalu
koliko god mogu, i da vidim za šta i koliko sam tačno sposoban.
2. Ispričaj nam neku anegdotu
ili važan trenutak koji se desio prethodnih godina za vreme trajanja festivala.
Uh, ima ih baš puno. „A šta vama treba“,
zov prirode, himne... Ali hajde neka bude priča o hrani sa prošlogodišnjeg
(2016) festivala.
Sve je počelo u restoranu gde smo žborcali
(teh. izraz za „jeli“) vrlo kvalitetnu hranu. Beše pasulj sa kobasicom koji nam
je fino leg’o nakon napornog rada sa tendama, šatorom, paletama i ostalim
rekvizitima... Ostalo je puno hrane pa smo uspeli da se izborimo za akciju
presipanja ostatka pasulja u veliki lonac i iznošenja istog napolje na sto jer
smo mislili da će zatrebati posle.
Jedno 12 sati posle (oko 3 ujutru), nakon
još rada i skakanja i trčanja, zaseli smo da odmorimo pred spavanje, jer to
tako ide. Kada smo digli naše umorne glave, ugledali smo ispred nas ni manje ni
više nego... Lonac (ubacite neki anđeoski hor ovde). Postojao je samo jedan
problem (zapravo, više instanci istog) – nismo imali kašiku/kašike.
No, tehničarsko iskustvo i sreća su nas
opet poslužili u tom momentu jer smo pored lonca ugledali prazne, čiste
plastične čaše od 0.5L, a odnekud se stvorilo i par vekni hleba. Zagrabili smo
pasulj iz lonca čašama i počeli da ga pijemo. Možda zvuči odvratno, ali verujte
mi, to je bio najslađi obrok koji sam imao poslednjih ihahaj.
Ima i priča o đuveču iz flaše, veče
kasnije. To mi je bio drugi najslađi obrok, hehe.
3. Šta je ono što Festival
ekološkog pozorišta nudi mladim ljudima, i zašto bi baš oni trebali da se
prijave i budu deo FEP ekipe?
Priliku za druženje, učenje, kreativnost,
širenje svesti, kulture, ekoloških ideja... To što nam pruža šansu da budemo
deo ideje koju svako od nas ima u nekom vidu ali možda ne može da je realizuje
zbog određenih razloga.
FEP je upravo realizacija te ideje gde je svako dobrodošao da se
iskaže na razne načine i da bude deo jednog sjajnog kolektiva i svašta nauči i
doprinese usput.
4. Izdvoji nam neku
radionicu, muzički nastup, predstavu, ili deo programa Festivala koji je na tebe ostavio najveći utisak do sada.
Mislim da je bila 2014. godina. Otvaranje
festivala. Sedam na velike tribine pored jezera Tikvara, ljudi se stišavaju,
kreće pesma čiji sam naziv sad već zaboravio. Dok sam tražio odakle tačno
dolazi zvuk (delovalo je kao da dopire iz vode), primetio sam dve vatrene
figure koje se približavaju bini na vodi.
Opet mi je trebalo neko vreme da skontam
da se zapravo voze na čamcima i da na leđima nose velika metalna krila iz kojih
bukti vatra. Odmah zatim sam video lampione koji su puštani sa pontona u nebo,
a zatim i vatromet koji je potrajao nekoliko minuta. Možda sam omašio godinu, a
ne sećam se ni imena pesme...
Ali se sećam da sam danima ostao pod
utiskom te scene, razmišljajući da li to beše san, film ili stvarnost.
5. Postao si član
organizacije Festivala, koji je tvoj zadatak koji želiš da ispuniš učestvovanjem
na FEPu?
Moj zadatak nije zapravo „moj“. Radim ono
što mogu za zajednicu, ljude i ovaj grad. Volim tradicije, volim timski rad,
volim što mogu da pomognem na bilo koji način. Ali hajde, ima tu nešto što
radim i za sebe.
To da doživim momenat na kraju dana pred
festival kada se osvrnem oko sebe i vidim šta smo sve postigli udruženim
snagama i trudom i kako spremni dočekujemo početak.
6. Da li gradske institucije
imaju sluha da pomognu prilikom realizacije Festivala, i koliko je to po tvom
mišljenju bitno?
Svakako. Puno sponzora učestvuje i
sarađuje sa nama kako bi omogućili da se FEP realizuje. To je vrlo bitno kako
bi se ostvario balans između svih faktora koji čine ovaj festival.
7. Koja je tvoja poruka
mladim ljudima koji bi hteli da se bave volonterskim radom?
Dodjite i učestvujte! Svako dobija priliku
da se pokaže kao tehničar, radioničar, kreativac, kuvar, prijatelj, da iskaže
svoj talenat i dobroćudnost.
Upoznaćete se sa mnogo dobrih ljudi i
ideja, stvaraćete, bićete deo nečega što nikad nećete zaboraviti.
Vidimo se!
Za FEP blog priredila Jelena Jandrić
No comments:
Post a Comment